Sledeći tekst

Poslovne komunikacije kao strateški resurs (7)

Više od igre

U staro vreme devojke su mučile dileme

Prema izveštajima Gartner grupe godišnje se investira 2 triliona $ u informacione tehnologije, a da se niko čestito ne upita na šta se te pare troše.
Krajnje korisnike nema smisla pitati o opravdanosti investicija u informacione tehnologije, pošto oni objektivno nisu u stanju da sagledaju kreativne i inovativne mogućnosti koje nova tehnologija pruža. Još gore je ako o tome tražite mišljenje informatičara, pošto je riba poslednja koja će biti u stanju da vam opiše šta je to voda.

Za zadovoljavajući odgovor na šta bi trebalo potrošiti pitanje 2 triliona $ potrebno je da posedujete otvoren um. Ključno pitanje koje određuje (ne)uspeh svake tehnologije je vaša imaginacija. Najveći broj poslovnih ljudi koji su zaduženi da donose ključne odluke nije u stanju da razume nove trendove zbog toga što se suština onoga što oni znaju o poslovanju u svetu uspešnih više ne primenjuje (a niko se nije potrudio da ih dovoljno ubedljivo obavesti o tome).

Trećerazredni mozak će vas usrećiti samo ako se vaše mišljenje nikada ne razlikuje od većine (došao sam po svoje mišljenje), drugorazredni mozak je potreban ako ste spremni da prihvatate mišljenje manjine, a prvorazredni, ako odlučite da mislite svojom glavom. U prilog tome govori i sledeća anegdota koju je ispričao Sir Ernest Rutherford predsednik Kraljevske akademije i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku:

Pre nekog vremena pozvao me kolega da mu pomognem u rešavanju sledećeg problema – on je studentu na ispitu dao nedovoljnu ocenu, a student se žalio smatrajući da je zaslužio ne samo da prođe, nego da dobije najvišu ocenu. Profesor i student su se saglasili da se angažuje treće neutralno lice da bi se ovaj spor rešio. Pošto sam se prihvatio nezahvalne uloge arbitra pročitao sam sporno pitanje:

«Kako se uz pomoć barometra može odrediti visina zgrade?»

Student je odgovorio:

«Odnesite barometar na krov i vežite ga za dovoljno dugačak konopac, a zatim ga spustite do nivoa ulice. Dužina konopca je jednaka visini zgrade»

Činjenica je da je student dao korektan i kompletan odgovor na postavljeno pitanje i da je imao osnova za žalbu, ali je po mom mišljenju bilo nepravedno da mu se da baš najviša ocena, jer u odgovoru nije primenjeno nikakvo znanje iz fizike.
Predložio sam da se studentu pruži nova šansa. Dao sam mu šest minuta da ponovo odgovori na ovo pitanje, ali pod uslovom da odgovor obavezno sadrži primenjeno znanje iz fizike. Nakon pet minuta on nije napisao ništa. Pitao sam ga da li odustaje, a on je spremno rekao da postoji mnogo odgovora na ovo pitanje i da se on muči da izabere ono koje bi po mišljenju cenjenih profesora bilo najprimerenije.

Izvinio sam se što sam ga prekinuo i zamolio da nastavi sa radom. Nakon jedne minute on je napisao odgovor i ja sam ga glasno pročitao:

“Odnesite barometar na vrh zgrade i nagnite se preko ivice ograde. Zatim bacite barometar i pomoću štoperice izmerite kada će pasti na ulicu. Primenom formule x=0.5*a*t^2, možete izračunat visinu zgrade.”
Upitao sam kolegu da li se slaže da je student ipak zaslužio najvišu ocenu i on je pristao.

Nakon što smo napustili kabinet mog kolege upitao sam studenta koji su drugi odgovori o kojima je razmišljao. Student je odgovorio:

«Postoji mnogo načina da se uz pomoć barometra izmeri visina zgrade. Na primer, možete izneti barometar po sunčanom danu i izmeriti dužinu njegove senke i senke zgrade, a zatim primenom jednostavne proporcije izračunati visinu zgrade.»
Dobro, rekao sam, a koji su drugi načini?

Jedna od bazičnih metoda koja bi vam se sigurno dopala je da krenete peške uz stepenice i na zidu beležite dužinu barometra. Kada stignete do vrha trebalo bi samo da prebrojite recke i imali biste visinu zgrade izraženu u mernim jedinicama dužine barometra. Vrlo direktna metoda.

Ako vam se više dopada sofisticiran pristup trebalo bi da vežete barometar na komad užeta i napravite od njega klatno. Nakon toga bi trebalo izmeriti razliku u gravitaciji na nivou ulice i na vrhu zgrade i na osnovu tih podataka lako ćete izračunati visinu zgrade.

Ako vas mrzi da merite dva puta nabavite dovoljno veliko uže da spustite barometar do visine ulice i zatim ga zaklatite. Na osnovu perioda klatna možete izračunati visinu zgrade.

Sem toga postoji još čitav niz drugih metoda. Najbolja od njih je da pronađete gde živi nadstojnik, pozvonite mu na vrata i kažete mu – dobićete na poklon divan barometar ako mi kažete koja je tačna visina ove zgrade.»

U tom trenutku sam prekinuo studenta i upitao ga da li on zaista ne zna koji je konvencionalni odgovor na ovo pitanje.
On je odgovorio da ga zna, ali da je umoran od stalnih pokušaja nastavnika da ga disciplinuju i po svaku cenu mu nametnu svoj jedini ispravni način razmišljanja. Ime studenta bilo je Niels Bohr. (1885–1962) danski fizičar; dobitnik Nobelove nagrade 1922; najpoznatiji po tome što je prvi predložio 'model' atoma sa protonima i neutronima i različitim energetskim stanjima koja okružuju elektrone, ali je mnogo značajniji kao inovator u kvantnoj teoriji.

Prvi korak u prelasku sa klasičnog poslovanja na e-poslovanje je kreiranje primerene e-vizije. Kao što je to dobro primetila češirska mačka u Alisi u zemlji čuda, ako ne znate kuda idete svaki put će biti dovoljno dobar.

Konvencionalni odgovor na pitanje na šta bi trebalo potrošiti 2 triliona $ je da postupak procesiranja informacija bude proglašen olimpijskom disciplinom – brže, bolje i po mogućnosti jeftinije snabdevanje informacijama, ili drugim rečima da citiramo Microsoft - Vizija informacija dostupnih sa bilo kog uređaja, na bilo kom mestu, u svakom trenutku.

Nasuprot popularnom mišljenju, e-poslovanje nije sinonim za e-trgovinu. Termin e-trgovina se fokusira isključivo na poslovne transakcije – kupovinu i prodaju proizvoda i usluga, korišćenjem mrežnih tehnologija da bi se ove transakcije izvele brže, bolje i jeftinije. S druge strane e-poslovanje - sa ili bez prefiksa "e" – podrazumeva mnogo više od jednostavne kupovine i prodaje. Zbog toga, e-trgovina nije u stanju da pruži celovitu sliku, iako je nesporno da je to važan aspekt e-poslovanja. Njen deo slike pokazuje kako novac prelazi iz ruke u ruku. E-poslovanje je pojmovno mnogo šire i sem fokusiranja samo na transakciju ono potencira korišćenje Mreže u kombinaciji sa ostalim mrežnim tehnologijama i formama elektronske komunikacije sa ciljem da omogući bilo koji oblik poslovanja.

Zbog toga su termini B2C (poslovanje-sa-korisnicima) i B2B (poslovanje-sa-poslovanjem) koji se odnose na e-trgovinu takođe ograničeni u svojim definicijama pošto se fokusiraju samo na brže, bolje i po mogućnosti jeftinije obavljanje poslovnih transakcija.

Uspešno poslovanje podrazumeva mnogo više od transakcije – ono komunicira, sarađuje, uči, stvara, inovira, planira, vrbuje nove poklonike... Sve su to važni poslovni procesi koji itekako mogu da profitiraju od primene tehnologija e-poslovanja.
Zbog toga bi 2 triliona $ trebalo potrošiti pre svega na zadržavanje starih i stvaranje novih prijatelja.


Sledeći tekst

Lista svih tekstova