Sledeći tekst

Poslovne komunikacije kao strateški resurs (5)

Priča o doktoru Kovaču

Optimisti će sa sigurnošću ustvrditi da živimo u najboljem od svih mogućih svetova, a pesimisti će odmah početi da strahuju da je to zaista istina.
James Branch Cabell

Efektivni i efikasni sistemi informisanja predstavljaju onu presudnu kariku koja povezuje visoku tehnologiju i delotvorno donošenje odluka. Pošto su formalne definicije informacije i znanja prilično zrbkane, korisno bi bilo da se istakne sledeća razlika:

• Informacije su podaci kojima je data određena struktura;
• Znanje su one informacije kojima je pridružen smisao.

Koliko je važno da se ova razlika istakne govori i sledeća priča iz riznice urbanih legendi sa početka prošlog veka:

Nakon meseci strpljivog pregovaranja sa nadležnom administracijom mladi student iz Odese je dobio dozvolu da poseti Moskvu. Ukrcao se u voz i uspeo je da pronađe slobodno mesto. Preko puta njega je sedeo čovek pristojnog izgleda. Student je pažljivim proučavanjem saputnika došao do sledećih zaključaka:

• Ovaj čovek mi ne liči na seljaka, a pošto nije seljak verovatno potiče iz ovog kraja.
• Pošto potiče iz ovog kraja verovatno je Židov, pošto je ovo pretežno židovski kraj.
• S druge strane, ako je zaista Židov, kuda se uputio? Ja sam jedini Židov iz našeg kraja koji je dobio dozvolu da putuje u Moskvu. Međutim ispod Moskve se nalazi malo selo Samvet, a za putovanje tamo nije potrebna posebna dozvola.
• Ali, zašto bi on putovao u Samvet? Verovatno ide u posetu nekoj od židovskih porodica tamo, a tamo žive samo dve židovske porodice - Bernsteinovi i Steinbergovi.
• Bernsteinovi su grozna porodica, pa ovaj simpatični gospodin sigurno ide da poseti Steinbergove.
• Zašto bi on posetio Steinbergove? Steinbergovi imaju samo kćeri, pa je on verovatno njihov zet.
• Međutim, ako je on njihov zet koju ćerku je oženio? Kažu da se Sara udala za zgodnog advokata iz Budimpešte, a Ester za uspešnog biznismena iz Žitomira, pa je to po svemu sudeći Sarin muž. To znači da je njegovo ime Aleksandar Koen, ako me pamćenje ne vara.
• Ako je on došao iz Budimpešte gde je antisemitizam veoma jak, mora da je promenio prezime. Koji je mađarski ekvivalent za Koen? – Kovač!
• Ako su mu dozvolili da promeni prezime sa Koen na Kovač on mora da ima neki specijalni status. Šta bi to moglo da bude – verovatno doktorska disertacija na nekom prestižnom univerzitetu.

U tom trenutku mladi student se okrenuo ka saputniku i pozdravio ga sa:

• „Kako ste, doktore Kovač?“
• „Hvala, dobro“ odgovorio je saputnik, „ali, otkuda znate moje ime?
• „Ah“, odgovorio je student, „To je bilo prilično očigledno!“

Sto godina kasnije ljudi na ovom svetu više ne žive u izolaciji. Za posetu Moskvi nije potrebna posebna dozvola, a informacije teku preko svih postojećih granica. Igrani filmovi, televizija, video uređaji i zapisi, telefaks mašine, Internet - trenutno nam govore o drugim ljudima: kako žive, šta im prija.

Živimo li u dobu bezbrižnosti koje je posledica izobilja informacija? U poslednjih tridesetak godina proizvedeno je više informacija nego u prethodnih 5,000. Očaravajuće je posmatrati eksponecijalni rast Weba, i kako se svake nedelje pojavljuju sve novije i fascinantnije informacije. Današnji student bi jednostavno trebalo da ode na neki od pretraživača na Internetu (Google je izvrstan izbor), unese Aleksandar Koen i sve će mu odmah biti jasno. Tako bi barem trebalo a bude u teoriji.
U praksi stvari više ne izgledaju tako ružičasto. Brz i nepredvidiv rast Web-a mogao bi da bude pre prokletstvo, nego blagodet. Bogatstvo informacija ima za posledicu siromaštvo pažnje i potrebu da se ta pažnja efektivno rasporedi na ogroman broj izvora informacija. Pošto u informacionom dobu informacije i znanje nisu retkost nego obilje, kvalitetan procesor informacija (mladi student iz prethodne priče) postaje prava vrednost, a kao što svakodnevna zatrpanost informacijama pokazuje i retkost. Večiti entuzijasti su večitim pesimistima ostali dužni odgovore na dva ključna pitanja:

• Prvo pitanje je procena tačnog odnosa broja informacija koje su na raspolaganju o određenoj temi (oblasti) i broja informacija koje su stvarno korisne. Da li je odnos (mereno u megabajtima) 1:1? 100:1? 1,000:1?, ili je još veći?
• Drugo pitanje odnosi se na dugoročne trendove kvaliteta i pouzdanosti izvora informacija na WWW-u.Da li ćemo uživati u blagodetima pravih, brzih i sve pouzdanijih informacija, ili će Internetom (zbog čega bi on bio izuzetak?) preovladati multimedijalni mediokriteti?

Ova pitanja nikako ne bi trebalo ignorisati, jer se tiču ne samo budućnosti tehnologije, nego i naše sopstvene budućnosti. A nažalost, iz ove perspektive budućnost WWW-a je daleko od toga da bude ružičasta.
Web je danas globalna šuma nesinhronizovane aktivnosti poveće grupe pojedinaca. To je nebulozno mnoštvo računara, sa stalno promenljivim članstvom, a svaki član doprinosi opštem metežu kontinuiranim promenama multimedijalnih informacija koje nudi (numeričke vrednosti, tekst, grafika, slike, audio i video zapisi, ulazne ekranske forme za prihvat podataka), i to sve u najrazličitijem spekru boja, veličina i stilova. Ove informacije se prikazuju na milionima stranica (fajlova) koji su hypetext linkovima međusobno isprepletene u nerazmrsivo klupko.

Ako bi se WWW uporedio sa bibliotekom, knjige na policama bi svakog trenutka menjale svoju veličinu, izgled, a ponekad čak i mesto. Stranice u knjigama imale bi neki čudan i slučajan raspored. Što je još gore, većina tih stranica se svakodnevno ažurira, menja, skraćuje i produžuje, pa čak i briše, a da se o tome ne daju bilo kakva upozorenja.

Glavna strukturalna karakteristika Weba je permanentno stanje fluktuacije, koje korisnicima ne može pružiti čak ni privid neke stabilnosti i konzistentnosti. Ako bi se čak i pokušalo da se Web dovede u kakvo-takvo stanje reda (a nema toga ko bi bio u stanju da to učini), bila bi pogođena sama suština Weba, što bi dovelo do šoka, gubitka vitalnosti i na kraju do brze i iznenadne smrti.

WWW je stigao do raskršća na kojem je potrebno doneti važne odluke. Od osnovne ideje iz 1991. godine, koja je fizičarima iz CERN-a omogućavala da izmenjuju naučne informacije, stigli smo 2004. godine do svetske govornice u Hyde parku, sa koje može da vam se obrati svako ko ima pristup Internetu. Da li vas stvarno zanimaju stranice sa detaljnim opisom zdravlja nečije zlatne ribice, ili neprevaziđenim tehničkim mogućnostima mašine za pravljenje kokica?

Glavna bitka, (ako i kada se bude vodila) imaće za cilj usaglašavanje bar minimalnih standarda oko sadržaja Weba. To je bitka protiv onih koji vole da pišu i oglašavaju se, samo zbog toga što je to sada veoma lako i, što je još važnije, jeftino.

Ako se ova strahovanja ostvare nudim vam jedno od čudesnih rešenja iz moje radionice, koje nosi radni naslov WOM (Write Only Memory). Za razliku od RAM-a (Random acess memory) i ROM-a (Read only memory) WOM je perfektan izum čija poenta se sastoji u tome da upisujete sve podatke u memoriju, ali ih ni za živu glavu ne čitate. To je potpuno siguran, neponovljiv i proveren metod da izađemo na kraj sa današnjom poplavom informacija.

Istaći u podnaslov:

Danas WWW--sutra MMM (Spektar multi-medijskih mediokriteta?)


Sledeći tekst

Lista svih tekstova