Sledeći tekst

Poslovne komunikacije kao strateški resurs (4)

"Kada se promene u kompaniji odvijaju sporije od promena u okruženju, znajte da je kraj sve bliži."
Jack Welch

U jednom uspešnom eksperimentu naučnici su zatvorili pet majmuna u jednu specijalno opremljenu prostoriju. Na sredini prostorije su obesili bananu, ali je visina pažljivo odmerena tako da nijedan majmun nije mogao da je sa poda direktno dohvati.

U uglu sobe je bio diskretno parkiran stolić na točkovima i majmunima nije trebalo mnogo da nakon seanse bezuspešnih skakanja dođu na spasonosnu ideju da doguraju stolić ispod banane i tako je bez problema prevedu u svoje vlasništvo.
Kada je najsnažniji majmun sa stolića pokušao da dohvati bananu, čekalo ih je veoma neprijatno iznenađenje – iz specijalnih otvora u zidovima sobe svih pet majmuna je bilo poliveno jakim mlazevima hladne vode. Namera naučnika je bila da se to uradi samo jednom, i da sledeći pokušaj dohvatanja banane sa stola prođe nekažnjeno.

Nakon toga soba je očišćena, stolić je vraćen na svoje mesto, a banana je izgledala primamljivije nego ikada pre. Međutim, zbog bolnog iskustva sa kupanjem svaki pokušaj nekog od majmuna da samo malo pomeri sto (a ne daj bože i da dohvati bananu), sankcionisan je od ostale četvorice dobrom porcijom batina (ne ponovilo se).

Eksperiment je nastavljen tako što je umesto jednog od veterana ubačen snažan novajlija, koji se nakon malo skakutanja oko banane odvažno uputio ka spasonosnom stolu, gde je od složne družine odmah popio batine.

Zamena sledećeg veterana sa novim majmunom takođe je rezultirala u dobroj porciji batina u čemu je zdušno učestvovao i prethodni novajlija, koji nije bio poliven i nije znao stvarni uzrok sankcionisanja.

Eksperiment je uspešno završen sa pet novih (nepolivenih) majmuna od kojih se nijedan nije približavao stolu, a svi su se maksimalno trudili da ignorišu bananu.

Ovaj primer ilustruje ključnu karakteristiku po kojima se ljudi razlikuju od životinjskog sveta. Mi izmišljamo nove stvari, učimo, napredujemo i rastemo, tako što smo radoznali i spremni da stalno eksperimentišemo.

Suprotno ukorenjenim uverenjima, inovativnost nema mnogo veze sa genijalnošću. U maloj je, ili uopšte nikakvoj vezi sa inspiracijom. Podrazumeva težak i sistematičan rad. Postoji mit o tome da tu postoji velika zavisnost o blesku genijalnosti. Međutim, istorija je pokazala da se oni koji zavise od bleska genijalnosti ugase kao takav blesak. Inovativnost najviše zavisi od nečega što bi se moglo nazvati “organizovanim napuštanjem”.

Kada je francuski ekonomista Žan Baptist Sei pre 200 godina skovao reč “enterpreneur” ( preduzetnik), tu reč je uzeo za manifest i deklaraciju o namerama. Po njegovoj zamisli preduzetnik je bio neko ko unosi nemir i dezorganizaciju. Kasnije je Džozef Šumpeter opisao ovaj postupak kao “kreativno razaranje”. Da biste postigli nešto novo i bolje, morate odbaciti ono što je staro, istrošeno, prevaziđeno, ono što je prestalo da bude produktivno, a sa njim i učinjene greške, promašaje i stranputice na koje ste zalutali zbog napora učinjenih u prošlosti. Da bismo se izrazili drugačije podsetimo se stare lekarske izreke:

“Sve dok pacijent iz svog tela eliminiše nepotrebne materije, za njega ima nade. Onog časa kada njegova creva i bešika prestanu da rade, smrt dolazi brzo.”

Ako se organizacije ne mogu otarasiti svog otpada, one se truju. One moraju da organizuju napuštanje proizvoda, što je veoma teško uraditi, jer se većina njih emotivno vezuje za svoje proizvode.

Postoje dva sigurna načina da sabotirate bilo koji projekat:

1. Stavite bilo kojeg pojedinca u pogrešnu ulogu i odsecite ga od svih izvora informacija.
2. Stavite bilo kojeg pojedinca u pravu ulogu i dajte mu previše dezinformacija i dobićete isti efekat.

To je igra koju današnji menadžeri sa užitkom upražnjavaju. Jedini način da se uspe je da prava osoba u pravoj ulozi dobije sve informacije koje su joj u tom trenutku potrebne da bi obavila delegirani zadatak.

Induktivni pristup osnovno je pitanje primene informacione tehnologije. Treba li nove tehnologije primeniti na rešavanje problema istim načinom kojim smo primenjivali staru tehnologiju? Ili treba tražiti nove, inventivne i konceptualno drugačije pristupe? Većina korisnika informacionih tehnologija pitaće se kako mogu poboljšati postojeću organizaciju, postojeće proizvodne ili poslovne procese primenom nove tehnologije. Oni će kao glavni cilj želeti informatizaciju postojećeg posla, njegove organizacije i načina obavljanja svih transakcija. Slično tome, ako putnika pitate što bi trebalo poboljšati u razvoju avionskog prometa, on će verovatno poželeti brži dolazak na aerodrom, brže ulaženje i izlaženje iz aviona i ugodniji let. No neće poželeti korištenje teleportacionog sistema, poznatog iz naučno-fantastičnih filmova, kojim bi u svega nekoliko sekundi mogao stići bilo gde u svemir, jer je takva potreba (i mogućnost) izvan njegovog shvaćanja problema putovanja s jednog mjesta na drugo.

Postoje pravila poslovnog reinženjeringa koja su direktna posledica primene informacionih tehnologija na racionalizaciju i inventivnu analizu poslovnih procesa i koje valja primenjivati pri projektovanju informacionih sistema preduzeća. Pogledajmo kako stara pravila bivaju zamenjena novima (u zagradi je navedena ona informaciona tehnologija koja to omogućava ili uzrokuje):

• Informacija postoji istovremeno samo na jednom mestu. Novo pravilo: Informacija se istovremeno pojavljuje i koristi na toliko mesta u organizaciji koliko je potrebno (tehnologija - zajednička baza podataka i korporacijki intranet).
• Samo eksperti mogu obavljati složene poslove. Novo pravilo: generalisti mogu obavljati poslove eksperata (tehnologija - ekspertni sistem).

• Poslovni sistem treba izabrati između centralizacije i decentralizacije. Novo pravilo: moguće je stvoriti mešovitu organizaciju te istovremeno koristiti prednosti centralizacije i decentralizacije (tehnologija - telekomunikacione mreže).
• Menadžeri donose sve odluke. Novo pravilo: svaki zaposleni donosi neke odluke (tehnologija - sistemi za podršku odlučivanja i pristup bazama podataka).
• Zaposleni na terenu trebaju lokalnu kancelariju u kojoj će se prikupljati, obrađivati i pohranjivati informacije. Novo pravilo: zaposleni šalju i primaju informacije tamo gde rade (tehnologija - bežična komunikacija i prenosni računari).
• Najbolji kontakt s kupcem je lični kontakt. Novo pravilo: najbolji kontakt s kupcem je delotvorni kontakt koji može biti posredovan raznim novim medijima (tehnologija - interaktivni videodisk i multimedija).
• Treba tražiti da bi se saznalo gde se što nalazi. Novo pravilo: stvari (npr. roba na putu od skladišta do kupca) same vrše svoju identifikaciju (tehnologija - automatska identifikacija, linijski kodovi).
• Planovi se povremeno revidiraju i ažuriraju. Novo pravilo: planovi se mogu konstantno revidirati i prilagođavati novim uslovima (tehnologija - sve moćniji hardver i softver).

Nova pravila omogućavaju racionalnija organizaciona rešenja i daju podlogu za radikalno drugačije pristupe definisanju različitih poslovnih procesa i njihovo informatiziranje u okvirima informacionog sistema preduzeća.


Sledeći tekst

Lista svih tekstova