Sledeći tekst

Poslovne komunikacije kao strateški resurs (3)

Posvećeno svima onima koji su oduvek znali da informaciona tehnologija nečemu služi, ali nisu bili sigurni čemu

Izazov menadžmenta 21. veka: Strateška primena informacione tehnologije kao uslov za uspeh ili opstanak?

Uvod

Nemojte se pitati šta informaciona tehnologija može da uradi za Vas,
Nego šta je to što Vi možete da uradite za informacionu tehnologiju

U prošlosti je većina generalnih direktora CEO (engl. Chief Executive Officer) dolazila iz oblasti finansija i marketinga. Međutim, u poslednje vreme u uspešnim organizacijama je prisutan trend da se postavljaju generalni direktori koji su iz tehničkih nauka, ili se biraju oni stručnjaci koji uz ostale kvalitete poseduju i veliko informatičko znanje. Stoga je informatičko obrazovanje imperativ za sve one koji imaju aspiracije da u budućnosti vode uspešnu firmu.

Ovladavanje strateškim korišćenjem informacione tehnologije postaje danas jednako važno, kao što je pismenost postala važna nakon što je Gutemberg zarotirao svoju galaksiju. Današnje društvo evoluira u informaciono društvo. Time tehnologija postaje alat u službi informacije a informacija znanje, moć i novac.

Brzina i uspešnost primene informacione tehnologije će postati osnovni faktor snage i upotrebne vrednosti današnjih menadžera. Kao i u ratu, za koji je Napoleon govorio da je jednostavna veština kojoj je izvršenje srž, tako i ovde preostaje još samo pitanje primene.

One organizacije koje ne znaju šta bi započele sa svojim podacima, koje nisu u stanju da izvedu iole ozbiljnije statističke analize ili simulacije, koje nemaju pojma šta je sigma, a kamoli 6 sigma, mogu čak i da budu kratkoročno veoma uspešne, ali neće nikada uvideti stratešku koristi od informacione tehnologije.

Svako ko je pokušao da se bavi elektronskom trgovinom zna da će poslovi negde ići bolje, a negde slabije, bez obzira na činjenicu što su svi snabdeveni istom tehnologijom. Po istoj analogiji instalacija programskog paketa po metodologiji «mongolske horde», bez da se prethodno razmisli o efektivnosti i efikasnosti poslovnih procesa koje taj paket treba da podrži sigurno vodi u frustraciju, stvara velike troškove i daje mršave rezultate.

Mnogi generalni i finansijski direktori dočekali su ovakve tvrdnje sa velikim odobravanjem, pošto su i oni bili oduvek ubeđeni da samo drastično rezanje troškova informacione tehnologije može da donese dobrobit organizaciji.
Mudriji će to pre shvatiti kao provokaciju koja ima za cilj da pokaže da bi se rezultatima primene tehnologije pre trebalo da bave generalni menadžeri, a ne informatičari.

Otpori primeni informacione tehnologije

Zašto se uvek čudimo zbog čega monopoli često ignorišu tehnologije koje bi ih učinile još moćnijim?
Ako pokušavate da objasnite koji značaj imaju nove tehnologije nemojte se iznenaditi žestinom pruženog otpora. Činjenica da organizacija može da bude mnogo više konkurentna zahvaljujući informacionoj tehnologiji, ne znači automatski da će je operativni i srednji menadžeri dočekati raširenih ruku i sa radošću žrtvovati svoja radna mesta u korist progresa.
Tokom istorije mnoga društva su se dobrovoljno odrekla vrednih tehnologija na sopstvenu štetu.

Na primer, svojevremeno je Japan posedovao mnogo bolje puške od bilo koje druge zemlje na svetu. Bio je čisti slučaj da je više Portugalaca bilo na palubi jednog kineskog broda koji se zaustavio 1543. godine kod japanskog ostrva Tenegašima zbog snabdevanja. Portugalci su imali dve kubure i krenuli su u lov da bi brod napunili namirnicama. Kada je Tkitaka, vladar usamljenog ostrva, video novo oružje, insistirao je da ga nauče kako da puca što su Portugalci i uradili, ali tek u trenutku kada su se spremali da odu. Tkitaka je zamolio Portugalce da mu prodaju kubure. Oni su i tom njegovom zahtevu, (jasno za velike pare), izašli u susret. Nakon što je došao do kubura Tkitaka je naredio svom kovaču mačeva da mu napravi kopije kubura i tako je vatreno oružje stiglo u Japan. Priča se da je za nekoliko godina japanska verzija portugalskog oružja bila mnogo bolja od originala.

Međutim, kada je kapetan Perry posetio Japan 1853, vatreno oružje je nestalo. Puške su destabilizovale japansko društvo, tako da su bile zabranjene. Njihova očigledna korist – mnogo moćnija vojna sila - nije bila od većeg značaja u samurajskom društvu, zbog tadašnje izolacije Japana.

Za razliku od njih evropski narodi se nikada nisu ujedinili i vodili su stogodišnje ratove. Zbog svoje rascepkanosti investirali su mnogo u vojnu tehnologiju i ekspanziju trgovine. Iako je to za posledicu imalo unutrašnju nestabilnost, uveliko se isplatilo, jer su oni koji su najviše investirali u vojnu tehnologiju uskoro pokorili one koji su to odbili da učine.

Slično je sa mnogim tehnološkim inovacijama – organizacije ih koriste da bi bile konkurentnije. S druge strane, mnoge tehnologije takođe imaju moć da destabilizuju postojeće strukture moći.

Odluka o strateškog primeni informacione tehnologije

Kao što danas direktor finansijskog sektora (CFO) može otići u zatvor zbog nesavesnog poslovanja, isto to bi se u budućnosti moglo dogoditi i odgovornom informatičaru (CIO).

Postoji ogromna razlika između instalacije i korišćenja informacione tehnologije, ako što postoji razlika i između klavir—štimera i koncertnog majstora.

Uzmimo za primer poslednji rat u Iraku. Iračani su potrošili ogromne količine novca na oružje (hardver). Sigurno je da rakete i lovci bombarderi nisu roba široke potrošnje koja se može kupovati kao PC ili Windows, ali su Iračani prema obaveštajnim podacima uspeli da se svrstaju među pet najopremljenijih armija na svetu.

To nas dovodi do pitanja motivisanosti, ciljeva, nivoa obuke i morala američkih i iračkih vojnika. Sa nekoliko izuzetaka (elitne jedinice i garda) iračka armija nije prošla odgovarajuću obuku, što je uz otkazivanje logistike imalo za posledicu da izgubi svaku predstavu o tome kako bi uopšte mogli da pobede. Da se ozbiljnije radilo na implementaciji tehnologije, američki uspeh bi sigurno bio otežan, a možda čak i doveden u pitanje.

Ista analogija se može povući sa strateškom vrednošću informacione tehnologije. Pravo pitanje nije da li moja konkurencija može da kupi hardver i softver. Ključna pitanja za opstanak na današnjem turbulentnom tržištu su:

• koliko loše je obučena da koristi informacionu tehnologiju?
• Da li im logistika zakazuje?
• Da li im nedostaje vizija i lidera koji će ih povesti u pravom smeru?
• Koliko njih nema predstavu o tome šta bi trebalo da se uradi da bi se opstalo na tržištu?
• Zbog čega su mnogi digli ruke i predali se bez borbe (bankrotirali)?

Odgovor je – oni imaju isto što vi imate, znaju isto što vi znate i obavljaju posao na sličan način na koji vi to činite. Drugim rečima, njihova IT strategija se ne razlikuje mnogo od vaše: To je cena koja se mora platiti da bi se vodio posao, ali nije nešto što će garantovati siguran uspeh.

Ako ste generalni menadžer ili član užeg rukovodstva bićete mnogo uspešniji u svom profesionalnom poslu ako razumete kako se grade i koriste uspešni Informacioni sistemi i kako se njima upravlja. Takođe ćete biti korisniji ako znate kako da prepoznate i izbegnete neuspešne sisteme. O tome će više reči biti u sledećem broju.


Sledeći tekst

Lista svih tekstova