Sledeći tekst

Poslovne komunikacije kao strateški resurs (2)

Posvećeno svima onima koji su oduvek znali da informaciona tehnologija nečemu služi, ali nisu bili sigurni čemu

Intranet i ekstranet

Većina tekstova o informacionim sistemima u specijalizovanim časopisima bavi se na žalost jučerašnjim okruženjem, gde su važne teme bile tehnologija, i podrška tradicionalnim poslovnim aplikacijama. Sve veća upotreba Weba, Interneta, intraneta, ekstraneta i elektronske trgovine menjaju način na koji se posluje u skoro svim organizacijama, stavljajući u prvi plan inovativne primene informacione tehnologije.

Internet, intranet i ekstranet se mogu koristiti na više načina radi sticanja konkurentske prednosti u korporacijskom okruženju, ali najznačajnija poslovna inovacija se danas ogleda u doprinosu komunikaciji, saradnji i otkrivanju informacija. Ova nova vrsta računarstva pomaže nekim inovativnim kompanijama da se istaknu, a drugima (koje su iz nekog razloga u krizi) jednostavno da opstanu.

Za razliku od železnice, mreže puteva ili elektriciteta, krajnji proizvod informacione tehnologije je informacija, koja je osnovna sirovina za stvaranje znanja. Zatvaranje te slavine bi dovelo do stvaranja socijalne pustinje. Putem komunikacije, ljudi izmenjuju i dele informacije, a takođe utiču jedan na drugoga i razumeju se. Većina rukovodilaca provede skoro 90% svog vremena u komunikaciji.

Rukovodioci služe kao ,,nervni centri" u mreži obrade informacija, koja se naziva organizacija, gde stalno sakupljaju, šalju i obrađuju informacije. Kako loša komunikacija može da znači i loše rukovodstvo, rukovodioci moraju efikasno da komuniciraju, i međusobno i sa drugima, kako unutar tako i izvan organizacije.
Nekoliko faktora određuju IT tehnologije koje se mogu upotrebiti radi pružanja komunikacione podrške određenim organizacijama ili grupama korisnika. Glavni su sledeći:

• Učesnici. Broj ljudi koji šalju ili primaju informacije kreće se od dvoje do mnogo hiljada.
• Vrsta izvora i destinacije. Izvori i odredište informacija mogu uključivati ljude, datoteke, senzore i tako dalje.
• Lokacija. Pošiljalac i primalac mogu biti u istoj sobi, u različitim sobama na istoj lokaciji, ili na različitim lokacijama.
• Vreme. Poruke se mogu slati u određeno vreme i primati skoro istovremeno. U takvom slučaju kažemo da je komunikacija sinhrona. Telefoni, telekonferencije, sastanci licem-u-lice su primeri sinhrone komunikacije (u realnom vremenu). Asinhrona komunikacija, s druge strane, odnosi se na komunikaciju kada primalac prima poruku malo kasnije pošto je poslata.
• Medijum. Komunikacija može da uključi jedan ili više medija. Današnji računari mogu da obrađuju nekoliko vrsta medija poput teksta, glasa, grafike, slike i animacije. Kada se koriste različiti mediji za komunikaciju, može da se poveća efikasnost poruke, ubrza učenje, uvećaju mogućnosti rešavanja problema. Međutim, rad sa višestrukim medijima može smanjiti efikasnost i produktivnost sistema (brzinu, kapacitet, kvalitet) i može znatno povećati troškove.
Kao što je agora bila u grčkom polisu mesto susreta i izmene informacija, znanja i iskustava, tako je danas intranet agora poslovne organizacije.

Intranet je neočekivani korak suprotan Internetu. U suštini to su mini-Internet-ovi koje su razvile pojedine organizacije ili grupe organizacija. Koristeći postojeća iskustva na Internetu započeta su istraživanja o tome šta se sve od Interneta može preuzeti, a šta dodatno napraviti da bi se na istom principu napravio softver, koji bi bio dovoljno pouzdan i zaštićen za poslovne primene.

Kada korisnici Intranet-a počnu da se osećaju kao deo Cyberspace-a mnoge poslovne komunikacije postaju lakše i prirodnije. Ovladavanje tehnikama Internet-a i njihovo korišćenje u svakodnevnom poslu dovodi do psihološki efikasnije komunikacije među ljudima.

Intranet zasada nije toliko rasprostranjen kao Internet, ali se očekuje da će on u poslovnim primenama zauzimati sve važnija mesta. Verovatno će u nekom doglednom vremenu većina mrežnih transakcija biti realizovana preko odgovarajućeg WWW klijenta.

Pošto se može predvideti da će svet Intranet-a progresivno rasti u dužem vremenskom periodu, verovatno će i svakodnevna poslovna komunikacija između korisnika početi da dobija znatno drugačije i raznovrsnije oblike. Kako se koncept intraneta širi, a hardver i softver podrške se standardizuju logično je pretpostaviti da će ga većina organizacija koristiti za internu komunikaciju.

Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme, ali ne i geografskim; intranet se takođe može upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na različitim lokacijama.

Ekstranet (engl. Extranet) je oblik povezivanja računarskih mreža dva ili više zasebnih poslovnih sistema koji čine određenu poslovnu asocijaciju. Primer takvih sistema su holding kompanije, koje se sastoje iz većeg broja organizacija čiji je vlasnik zajednički, pa im je zajednička i uprava (najviši menadžment). Iako su članice holdinga organizacije koje uživaju visok stepen samostalnosti u radu, a često se bave i sasvim različitim delatnostima, u interesu je zajedničkog vlasnika da one usko sarađuju i da, po mogućnosti, međusobno ne konkurišu na tržištu.

Sigurno je da poslovna logika nalaže da se njihove privatne računarske mreže povežu prema standardima Interneta. Na taj način nastaje ekstranet koji se sastoji od više nezavisnih privatnih mreža.

No, u procesima globalizacije i uz podršku savremenih mrežnih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer, holdingu), već se povezuju po potrebi, ad hoc, kako bi ostvarile neki poslovni interes. To će najčešće biti slučaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavljač one druge, ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u većim količinama i u dugoročnijim, možda i povlašćenim aranžmanima.

Važno je napomenuti kako ekstranet omogućuje razmenu podataka među poslovnim partnerima uz bitno niže troškove od onih koje bi izazivala izgradnja zajedničke privatne i od Interneta potpuno izolovane mreže, koja, uostalom, može nakon nekog vremena postati suvišnom (ako se prekinu poslovni odnosi).

Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu moguće je uspostaviti i zajednički web servis većeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tržištu. To dovodi do unapređenja zajedničkih marketinških aktivnosti, kao što su:

• stvaranje zajedničke tržišne slike,
• dogovaranje zajedničke strategije nastupa na tržištu,
• koordinirani PR i javno oglašavanje,
• usaglašavanje odnosa s potrošačima i sl.

U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim mogućim i najprivlačnijim rešenjem. Koncept elektronskog trgovanja među organizacijama (B2B), s njegovim blistavim perspektivama, još i više potencira važnost ekstraneta.

Jedna od najvažnijih karakteristika moderne organizacije je da ljudi sarađuju kako bi izvršavali svoj posao. Internet, intranet, ekstranet i privatne komunikacione linije obezbeđuju infrastrukturu za softver za radne grupe, o čemu će više reči biti u sledećem broju.


Sledeći tekst

Lista svih tekstova