Sledeći tekst

Poslovne komunikacije kao strateški resurs

Posvećeno svima onima koji su oduvek znali da informaciona tehnologija nečemu služi, ali nisu bili sigurni čemu.

Komunikacija je ono što čini suštinu ljudskog bića. Mozak čoveka je mnogo veći od mozga mnogih životinjskih vrsta (čast izuzecima), upravo zbog sposobnosti govora i obrade slika. Dominacija ljudske vrste na Zemlji je ostvarena konstantnom akumulacijom znanja i iskustava koje su se prenosile sa generacije na generaciju (to je nešto što životinjske vrste ne mogu). Prenos tih znanja i iskustava nije ni najmanje jednostavan posao.

Informacije se dobijaju kao rezultat određenih postupaka koji obuhvataju prikupljanje, sređivanje i ispitivanje pojava i procesa u prirodi i društvu. Procesi predstavljaju stalnu razmenu materije, energije i informacija koje se otkrivaju i saznaju pomoću čula. Zahvaljujući ovim sposobnostima, ljudska bića su u stanju da saznaju i tumače svet, da mu se prilagođavaju, da komuniciraju sa okolinom u vidu dostavljanja i primanja poruka i da delotvorno žive. Tvorac “Kibernetike” Norbert Viner, kaže: “Živeti delotvorno znači biti uvek dobro informisan ”.

Davno su ljudi shvatili snagu informacije. Razvoj trgovine u srednjem veku baziran je na konceptu “Inetlligentia pecunaie querendo” (Latinska izreka u prevodu znači “Pamet oplođuje novac”). Prvi pisani model sistema prikupljanja i upotrebe informacija i znanja dao je Sun Tsu u drevnoj Kini pre 2400 godina. Aristotel je već pisao o razlici između informacije, znanja, mudrosti i inteligencije. Jedan psiholog kaže: “Inteligencija je veština pogađanja pravih stvari”.

Težnja ka izmeni informacija je prisutna od prvobitne zajednice pa sve do danas, i za njeno zadovoljavanje je razvijen čitav niz metoda, od kojih je Internet najnovija.

Tehnologija se može definisati kao postojeće stanje znanja o načinu izrade i upotrebi oruđa i opreme. Unapređenje tehnologije predstavlja opšti poredak stvari i to još od velike industrijske revolucije koja se dogodila pre nekih 200 godina.

Pod informacionom tehnologijom se podrazumeva bilo koji oblik tehnologije, tj. bilo koja oprema ili tehnika s kojom se ljudi koriste da bi izmenjivali informacije.

Prva i najznačajnija informaciona revolucija je primena verbalne komunikacije. To je do danas najepohalniji izum u ljudskoj civilizaciji. Jezik je zamenio neverbalnu komunikaciju pre otprilike 400.000 godina. Pojava govora predstavljala je prvi značajni korak u razvoju komunikacija, pošto je omogućila prenos iskustva i saznanja.

Drugi značajan korak predstavlja pojava pisma. Pojava pisma omogućila je prenos misli i iskustva za budućnost, te u udaljene krajeve. Izum pisma je definitivan izlazak čovečanstva iz životinjskog sveta. Pisanjem se misli i činjenice saopštavaju drugima, a najvažnije je - one se pisanjem pohranjuju, "skladište". Čovek, za razliku od životinje, najznačajnije plodove svog uma ostavlja potomstvu. U pradoba, u zajednici koja još nije bila razvila podelu rada, ljudsko pamćenje je iz generacije u generaciju prenosilo stečena iskustva (informacije) i tako ih gomilalo, arhiviralo i čuvalo za nove generacije. U tom nastojanju najviše su mu pomogli fonetski alfabet, papir i štamparska mašina.

Najbrži razvoj komunikacije omogućila je pojava računara. Informacione i komunikacione tehnike su danas odlučujući faktor za poslovni, socijalni i kulturni život društva. Doslovno nema niti jednog područja u kojem računar nije zauzeo čvrsto mesto: od umetnosti do edukacije, od tehničkog crtanja do medicine, od upravljanja saobraćajem do protivgradnih radara, od kuhinje do velikih proizvodnih i uslužnih organizacija, od upravljanja komunikacijama do integrisanih vojnih sistema, itd...

Informaciona mreža pokriva danas kompletnu zemaljsku kuglu, ulazi u svaki dom, svaku fabriku i društvenu ustanovu, povezuje kopnena vozila, avione, brodove i svakog pojedinca. Istovremeno, kompjuteri se nalaze jednako tako u velikim bankarskim sistemima, industrijskim kompleksima i upravljanju prometom kao i u mašinama za pranje rublja, automobilima i dečijim igračkama.

Tužnija strana ove priče koja preti da postane euforična, je nepobitna činjenica da se informacioni sistemi ne koriste tamo gde je njihova primena najpotrebnija, a to su poslovne komunikacije. Iz godine u godinu razvijaju se novi načini razmena informacija čime se stvaraju sve jače i brojnije interakcije među ljudima. Uprkos tome svakodnevno smo svedoci krize poslovnog komuniciranja.

Nedavna istraživanja kao i realne praktične situacije u nekim industrijskim korporacijama ,,svetske klase" su pokazali da je komuniciranje jedan od najvažnijih procesa u savremenim organizacijama. Poznato je da je ranih 1990-tih godina američka korporacija IBM zapala u ozbiljne poslovne teškoće i daje neodgovarajući sistem komuniciranja u toj organizaciji bio jedan od glavnih uzroka tih problema.

U isto vreme neke organizacije, koje su bile u najvećem poslovnom usponu u tom periodu su imale izvanredno projektovane i implementirane sisteme korporacijskog komuniciranja, npr. Microsoft.

Komuniciranje je ne samo osnovna ljudska potreba, ono je i pokretač čovekova razvoja i napredovanja. To vredi i za svet savremenoga poslovanja koji se u ovo informaciono-komunikaciono doba zapravo vrti oko posedovanja prave informacije u pravo vreme. Živimo u doba Interneta, gde interni i eksterni kupci zahtevaju i očekuju informacije i to po magičnoj formuli 7 x 24 x 365!

Max Hopper ističe značaj potrebe za što bržom promenom uloge informacionog sistema na sledeći način:

«Ne radi se o tome šta tehnologija može da uradi. Poenta je u tome šta vi možete da uradite sa tehnologijom i da li je to od strateškog značaja za vašu organizaciju ili ne.
Kao što smo promenili ono što kompjuteri mogu da urade, sada moramo da promenimo naša shvatanja šta mi možemo da uradimo sa kompjuterima».

Zaključak je jasan - informaciona tehnologija se ne koristi na pravi način. U novim, složenim odnosima razmene informacija koristi se informacioni sistem koji je nastao isključivo iz potreba kontrole hijerarhijske organizacije. Svi problemi u primeni informacione tehnologije su posledica sukoba dve informacione strukture: jedna je ona koja se uspostavlja novim načinom poslovanja i odgovorima koje traži mrežna ekonomija, a druga je ona nasleđena. U tome leži i najveći izazov i pretnja jer:

«Ako imate hardver pete generacije, softver četvrte, kadrove treće i organizaciju druge generacije, sistem će raditi u drugoj generaciji!!!»

Menadžeri organizacija budućnosti prepoznaće sve izazove unapred, a njih čini najrevolucionarnije razdoblje u istoriji poslovanja. Za mnoge koji mukotrpno pokušavaju da nauče kako najefikasnije iskoristiti prednosti Interneta ovo je zastrašujuće i iscrpljujuće razdoblje, ali je istovremeno i izuzetno uzbudljivo. Za one koji instinktivno znaju kako voditi organizaciju kroz krizna razdoblja to će biti zabavno.


Sledeći tekst

Lista svih tekstova