Sledeći tekst

E-trgovina

Razvoj elektronske trgovine na Internetu (1)

Plaćanje proizvoda i usluga u trgovini je staro koliko i ljudska civilizacija. Prvi pisani dokumenti u istoriji bili su zapravo i prvi pokušaji da se reguliše i zabeleži proces razmene dobara ili njihovog plaćanja. Napredak ljudskog društva je uvek bio direktno vezan za razvoj sistema plaćanja u trgovini, od lokalne pijace do Wall Street-a. Sa pojavom Interneta odmah se uvideo njegov komercijalni potencijal, ali je trebalo da prođe dosta vremena i porođajnih muka dok se nije uspostavio system koji je funkcionisao onako kako se želelo.

Problemi razvoja elektronske trgovine

Recimo da imate vašu komercijalnu Web prezentaciju i da vam treba mehanizam naplate proizvoda ili usluga na njoj. Šta bi vam sve ustvari trebalo? Pomenuli smo da vam je potreban program potrošačke korpe koji bi omogućio da se izaberu proizvodi, odlože u korpu, a zatim zbirni račun prikaže kupcu, uključujući odgovarajući porez, poštarinu i ostalo. Ostalo bi vam da informaciju o kupcu sa novčanim iznosom kupovine prosledite banci na naplatu. Zvuči jednostavno ali tu je ispočetka bilo puno problema. Trebalo je objediniti sistem novčanih transakcija putem Interneta i naterati financijske institucije da sarađuju jedna sa drugom. I to u vreme kad je konkurencija između njih bila u zenitu. Jedan od osnovnih problema koji je trebalo rešiti bilo je i kako poverljivu informaciju sigurno preneti Internetom do kompanije koja bi omogućila plaćanje putem kreditne kartice, odnosno služila kao posrednik između kupaca, prodavaca i banaka

Šifrovanje javnim ključem

Da se reši problem sigurnosti bilo je potrebno ustanoviti kriptografske sisteme koji bi omogućili sigurnost prenosa informacija. Kriptografija ili šifriranje informacija je već bila nauka koju su vojne ustanove širom sveta odavna koristile. Prvi Internet preduzetnici su iskoristili metod šifriranja javnim ključem (asimetrični šifarski sistem), gde svaki učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. Prvi ključ je javni i može se slobodno distribuirati, dok je drugi ključ privatni i dostupan je samo njegovom vlasniku. Ključevi ustvari predstavljaju niz cifara i slovnih znakova koje ste verovatno nekad videli u zaglavlju e-mail poruka u kojima se koristi takozvana PGP enkripcija. Iako su različiti, ti ključevi su međusobno povezani određenim matematičkim transformacijama. Pojedinačno oni ne mogu da definišu identitet korisnika, jedino zajedno njegov identitet može biti potvrđen. To znaci da se može bilo kome poslati šifrovana poruka ako se zna javni ključ osobe kojoj se šalje, a samo primalac svojim tajnim ključem može da deišifruje poruku. Davne 1978 godine Rivest, Shamir i Adleman su objavili svoj pronalazak RSA (nazvan po njihovim imenima) koji je najpoznatiji primer asimetričnog šifarskog sistema.

Digitalna lična karta

Ako vam neko šalje svoj javni ključ, bilo to privatno lice ili neki Web server, kako bi bili sigurni da je taj ključ zaista njegov? Rešenje ovog problema ostvarilo se upotrebom digitalnog sertifikata, koji možemo da smatramo nekom vrstom digitalne lične karte. Vrlo brzo na Internetu su se pojavile takozvane CA kompanije (Certificate Authority) čija je uloga bila da provere i utvrde nečiji identitet i nakon toga mu izdaju digitalni sertifikat. Pošto bi im korisnik prosledio svoj javni ključ, oni bi kreirali digitalni potpis i izdali sertifikat koji potvrđuje da taj javni ključ zaista njemu i pripada. Da bi komunicirali sa nekim, pri prvom kontaktu bi mu poslali digitalni sertifikat i svoj javni ključ a primalac je onda lako mogao da utvrdi validnost vašeg sertifikata. Ova priča svakako važi i za sigurnu komunikaciju vašeg Web servera i posetilaca, kupaca na vašem komercijalnom sajtu. Ako bi želeli da za svoj server nabavite digitalni sertifikat on bi morao da sadrži:

• Naziv organizacije
• Dodatne podatke za identifikaciju
• Javni ključ
• Datum do koga vazi javni ključ
• Ime CA koji je izdao digitalni sertifikat
• Jedinstveni serijski broj.

Najčuvenija firma koja je i prva započela sa izdavanjem digitalnih sertifikata je VeriSign.com čiji slogan “The value of trust” ili u prevodu “vrednost poverenja” najbolje kazuje o njenoj veoma važnoj funkciji na Internetu.
Inače, najrasprostranjeniji metod za obavljanje sigurnih transakcija na Internetu danas je SSL (Secure Socket Layer) protokol . SSL obezbedjuje privatnost, integritet podataka i autentičnost pošiljalaca korišćenjem kombinacije šifrovanja javnim ključem, simetričnog šifrovanja, i digitalnih sertifikata. Kad vam se u vašem Internet browser-u pojavi adresa koja počinje sa https:// znaćete da je tu umešan neki od SSL protokola.



Sledeći tekst

Lista svih tekstova