Sledeći tekst

E-trgovina

Kako su radnje sagrađene od cigle i maltera zamenili putujući elektroni?

U jednom od predhodnih članaka pomenuli smo da su prvi elektronski trgovci na Internetu bili već postojeći trgovci sa klasičnim radnjama od cigle i maltera. Oni su prvi uvideli prednosti Interneta gde im je on pružio mogućnost proširenja postojećeg poslovanja. Tako je ustanovljen i novi pojam za novi način poslovanja, takozvani Internet biznis (cyber business) za razliku od klasičnog (brick and mortar) biznisa, sagrađenog od cigle i maltera. Sama trgovina ili razmena dobara (za novac ili u naturi) od prastarih vremena bila je rezultat kontakta između kupca i prodavca, i što je prodavac imao više kontakta sa kupcima, to je obično više i prodavao. Zamislite reakciju prodavaca u vreme nastanka Internet-a (Web-a) i njihovu radost kad su spoznali za novi medij koji je obećavao dotad neviđenu mogućnost komunikacije.

Ko su bili prvi Cyber preduzetnici?

Nije nimalo čudno da je procvat elektronske trgovine započeo baš u SAD-u. Jedan od razloga uspešnosti te ekonomije bio je između ostalog i visok stepen povezanosti njenih učesnika, kako malih tako i velikih firmi. Većina ljudi zamišlja i vidi Američku privredu kroz gigante kao što su IBM ili General Motors, međutim njena vitalnost dolazi prvenstveno od ogromnog broja malih preduzeća koja ili imaju svoj sopstveni proizvodni program ili rade za velike korporacije. Da bi to mnoštvo malog i velikog preduzetništva funkcionisalo, razvijena je i pre Interneta neverovatna komunikaciona mreža radi njihovog povezivanja. O kontaktu sa kupcima da i ne pričamo, značaj uspešnog marketinga i razvijanja kontakta sa kupcima poznat je od najstarijih vremena. Do koje mere je to išlo, i pre Internet-a, može da ilustruje činjenica da se dobar deo komunikacije, pored pošte, telefona, teleksa, faksa, kurirskih službi, obavljao i putem malih oglasa. To je funkcionisalo tako što su mnoge firme angažovale hiljade običnih ljudi da za njih nešto prodaju, pa ko se kako snađe, pa i preko malih oglasa. Većina poslovnih modela koji se danas koriste na Internetu već je postojala i pre njega. A onda se pojavio Web, i sa njim i elektronska trgovina na Internetu.

Kad je sve započelo?

Korišćenje Interneta u poslovne svrhe ili prvobitni razvoj elektronske trgovine na njemu, dobio je maha tek sa pojavom prvog popularnog Internet browser-a 13 oktobra 1994 godine. Bio je to prvi Netscape, koji je predstavljao adaptaciju Mosaic browser-a, pronalaska Marc-a Andreessen-a još iz 1992 godine. Po prvi put korišćenje Web-a uzelo je maha, a milioni ljudi došli su do programa kojim su bez nekog posebnog kompjuterskog znanja mogli da klikom na miša jednostavno komuniciraju ali i kupuju. Brzina kojom je broj korisnika Interneta rastao zapanjila je čak i one naj konzervativnije posmatrače i analitičare. U ekonomiji gde nije toliko važno koliko šta vredi u ovom trenutku već kolika mu je perspektiva u budućnosti, razvoj Interneta zapanjio je sve, i normalno privukao pažnju i trgovaca svih vrsta.

Ponuda robe naWeb-u eksplodira

Prve komercijalne aplikacije na Web-u nisu bile ništa više od digitalnih kataloga, i to dosta primitivnog izgleda u odnosu na postojeću grafičku štampu. Ne zaboravite da su brzine pristupa Internetu u to vreme mahom bile 2400 bod-a a većina ljudi je Web krstarilo isključivo u tekstualnom vidu. Ako je neku sliku trebalo pregledati onda se posebno kliktalo na tu sliku da bi se ona i videla. To međutim nije obeshrabrilo prve Web preduzetnike. Svakako među prvim ponudama na Internetu bili su kompjuterski programi. Kad se uzme u obzir da je prvi Netscape-ov program bez problema mogao da stane na običnu floppy disketu, slanje poštom ili download nije pretstavljao nikakav problem. Vrlo brzo je u ponudi na Web-u bilo svega od igle do lokomotive. Problem je bio kako tu prodatu robu kupcu i naplatiti.

Kombinacija štapa i kanapa

Većina klasičnih trgovaca je već imala elektronski sistem plaćanja u svojim trgovinama. To su već svima poznate mašine kroz čiji magnetni čitač prodavci provuku kreditnu karticu a onda se informacija o kupovini i kupčevoj kartici prenese putem telefonske žice do banke na dalju obradu. Problem je u tome da je taj način plaćanja namenjen isključivo situaciji gde su kupac i njegova kartica lično prisutni. Uprkos tom pravilu, snalažljivi prodavci su smislili i primenili kombinaciju elektronske i klasične trgovine. Naime kupac bi odabrao robu sa Web prezentacije, odštampao narudžbinu i onda zvao telefonom da naruči. Trgovci su naime iskoristili jednu od funkcija te mašine za naplatu kredit kartica, koja je služila u slučaju da je magnetizirani sloj na kreditnoj kartici oštećen, pa se informacija sa kartice onda unosila ručno. Tako su iznenada banke u to vreme opazile da je nesrazmerno porasao broj transakcija sa oštećenim karticama. A kad su uvideli koji je razlog tom porastu usledile su opomene trgovcima. Na sreću niko pa ni same banke te opomene nisu shvatile ozbiljno. Trgovci jer su prodavali i zarađivali a banke jer su na to uzimale procenat. Međutim, bilo je i problema, jer su se odmah pojavili i kupci koji nisu imali poštene namere.

Kupci koji to i nisu

Prevare korišćenjem ukradenih kredit kartica postojale su i pre Interneta. Sa razvojem trgovine na Internetu taj problem dobio je posebnu dimenziju. Pre svega, tada (pa čak ni danas), nije postojao jedinstveni način identifikacije korisnika na Internetu. Nešto ili neko ko bi garantovao da je kupac upravo onaj čija se kartica koristi. U to vreme ja sam među prvima pohrlio da se priključim zlatnoj groznici. Narudžbine su krenule i ja sam ih kao i ostali trgovci tretirao kao oštećene kartice. Ubrzo dobio sam poziv od Vize da se njihov mušterija žalio da nije nikad kupio išta od mene. Vrlo brzo Viza mi je sa računa skinula problematični iznos, a da se žalim nisam mogao. Kao i svi ostali trgovci, uračunao sam gubitak u troškove poslovanja i nastavio dalje sa trgovinom preko Web-a. Ja sam srećom prodavao relativno jeftine artikle (štampane majice), pa sam mogao to i da prihvatim. Oni koji su prodavali skupe artikle brzo su izašli iz igre. Tek ne mnogo davno, uspostavljena je kakva takva identifikacija kupaca preko kredit kartica i omogućeno pravo Internet trgovanje, ali o tome čitaćete u sledećem broju.



Sledeći tekst

Lista svih tekstova