Sledeći tekst

E-business (3)

Ako ponuda na Internetu izgleda suviše dobro da bi bila istinita, verovatno i nije!

U prethodnom članku pomenuli smo da je prva primena Interneta u poslovne svrhe pokrenuta od strane velikih financijskih institucija. Pratile su ih velike firme povezujući svoje prodajne i distribucione mreže sa mrežom svih mreža, Internetom. On se odmah ponudio kao idealno rešenje jer je za svaku veliku poslovnu organizaciju brzina i kvalitet razmene informacija automatski značila veći profit, a često i opstanak na tržištu. Za običnog potrošača, ispočetka, razvoj elektronskog poslovanja a pogotovu kupovina proizvoda na Internetu nije bila očevidna.

Kupovina iz svoje tople sobice

Ideju da se kupovina može obaviti od kuće nije nova. Svi se mi još od rane mladosti sećamo debelih kataloga velikih robnih kuća i mnoštva proizvoda ponuđenih po “sniženim” cenama. Ispočetka ideja je bila da se kupcu omogući da u miru svog doma i natenane pregleda katalog i odluči o kasnijoj kupovini u samoj robnoj kući. Prva je to započela čuvena Američka robna kuća Sears. Počeli su da štampaju svoj prvi katalog u želji da predstave nove linije električnih alata za firme kao i za domaću upotrebu. Nije prošlo mnogo vremena a u ponudi je uskoro bilo uključeno sve od igle do lokomotive.
Ubrzo su kupci mogli i da naruče proizvode koji su im kućama dostavljani preko pošte. Primetivši da potrošači veoma pozitivno reaguju na kupovinu preko kataloga hiljade malih firmi uključilo se u igru.

Web prezentacije postaju male prodavnice

Glavni problem prodaje preko kataloga je uvek bila cena štampanja a i nemogućnost da se u katalog unesu neizbežne izmene. Vrlo brzo to je proizvelo globalizaciju kataloške industrije gde za male firme nije više bilo mesta. Za njih, Web je ponudio idealno rešenje. Za relativno mali trošak bilo je moguće ponuditi svoj proizvod potrošačima uz mogućnost da se ta ponuda na Web prezentaciji menja u zavisnosti od realnog stanja tržišta. Rezultat je bio progresivan rast malih Web prezentacija gde je i najmanja firma imala šansu koliko i velike kompanije. U prvo vreme neki stratezi Interneta su Web nazivali velikim izjednačavačem (great equalizer). Ideja je bila da su na Internetu svi jednaki, u šansi da na njemu postignu uspeh. To je izazvalo pravu zlatnu groznicu među mnoštvom malih preduzetnika koji su od Interneta očekivali mnogo. Mnogi su i uspeli ali većina nije. Onog trenutka kad su pojedine velike kompanije krenule sa milionskim budžetima reklamirajući isključivo svoje Web prezentacije, vreme ravnopravnosti je prošlo. Danas, ukoliko na zapadu odete do velike marketinške agencije sa željom da promovišete vašu Web prezentaciju, budite spremni na predračun od više desetina miliona dolara.

Druga strana medalje

Koliko je mogućnost da se lako i brzo ponudi Web prezentacija bila idealna za male firme, toliko je to i kreiralo problem, jer je to bio i raj za one koji nisu imali poštene namere. Taman su se utvrdili zakoni poslovanja i prodaje putem kataloga i telefona kad je novi medij Interneta pružio dotad neviđene prednosti za manipulisanje potrošača. Prvobitni komercijalni Web je više ličio na divlji zapad nego na savremeni način poslovanja u trećem milenijumu.

Nije zlato sve što sija

Nažalost, među prvim komercijalnim Web prezentacijama, dobar broj je postavljen isključivo sa ciljem da se do para dođe na lak i brz način, prevarom. Mogućnost da se ta prezentacija brzo i jednostavno postavi takodje je omogućila da mnoštvo postojećih prevaranata postavi lažne prezentacije, jer ako se kaže ''papir trpi sve'', šta onda reći o digitalnom zapisu koji se piše i briše pritiskom na dugme.

''Sanduk (gusarskog) Internet blaga''

Najveće prevare na Internetu su bili i ostali priručnici sa uputstvima kako da se uspe u poslu, životu, ljubavi i čemu već ne. Jedan od najvećih lopovluka još uvek je takozvani “sanduk Internet blaga” gde se preko najgledanijih kablovskih televizija u Americi vrte dvočasovne plaćene reklame o paketu instrukcija o tome kako da se lako i brzo obogatite na Internetu. Paket se prezentira kao gusarsko blago a upakovan je u jeftinu repliku sanduka punog tog ''neviđenog blaga''. Gusari su nažalost samo oni koji ga prodaju. Za tričavih 59 dolara dobija se ''garantovano'' uspešno uputstvo kako da celi svet sazna za vaš proizvod i bez razmišljanja ga kupi. Pitanje je samo zašto genijalni pisci tog uputstva troše milione na reklamu preko televizije, ne bi li vas ubedili da oni poseduju tajnu reklamiranja vašeg proizvoda, tako da vam ta ista televizija nije uopšte ni potrebna.

Kako ubediti naivne kupce

Nažalost, u marketingu bez skrupula, nije ni važno šta prodajete, već kakvu ste percepciju o vašem proizvodu kreirali kod vaših potencijalnih kupaca. U slučaju gore pomenutog “Internet blaga” to izvode kroz majstorski urađenu manipulaciju, prikazujući jedno za drugim gomilu presrećnih kupaca koji su se kao obogatili preko noći zahvaljujući magičnom sanduku. A onda kamera brzo preleti preko kancelarije sa desetinama službenica koje su u svakom trenutku zauzete primanjem porudžbina, pa se i vama sugeriše da pozovete odmah, jer će se to blago brzo rasprodati, a vi ostadoste siroti. Takvih primera lopovluka na Internetu nažalost ima sve više, pa i kod nas. Problem je da se legalno teško šta može učiniti. Kod većine tih za mene lopovskih šema problem je da se vi teorijski stvarno i možete obogatiti i brzo i na lak način, jedino što su šanse jedan u milion. To mu dođe kao prodavanje čudotvornih napitaka od kojih makar oni bili i obična vodica neko kad tad možda i ozdravi.

Moj savet je da se kod svake ponude na Internetu ili u vezi Interneta primeni zlatno pravilo: “Ako ponuda izgleda suviše dobro da bi bila istinita, verovatno i nije”. Pročitajte i najsitniji tekst u vezi bilo kakve sumnjive ponude, razmislite dobro, pa onda odspavajte. Sutradan pitajte prijatelje šta o tome misle, pogledajte na Internetu ako o toj ponudi ima pritužbi, pa tek onda odlučite da je možda i prihvatite.



Sledeći tekst

Lista svih tekstova