Sledeći tekst

E-business (2)

Poslovanje na Internetu

U ovom drugom nastavku serije članaka o elektronskom poslovanju na Internetu nastavićemo priču o tome kako je ono započelo. Od tridesetak godina svog postojanja tek zadnjih osam godina Internet je počeo i praktično da se koristi u poslovne svrhe. Ko zna zašto je dobro što je baš tako i bilo. Tek zadnjih četiri godine može se reći da je on postao i neophodno sredstvo poslovanja većine firmi na zapadu a od sada i kod nas. Verovatno, da se desilo prerano komercijalizovanje Interneta, možda bi to usporilo njegov razvoj i Internet sigurno ne bi postao univerzalni komunikacioni medij. Jedna od osnovnih karakteristika Interneta je da je većina njegovog sadržaja dostupna svakome ko na njega pristupi. Čak i danas iako je većina sadržaja Interneta postavljena sa nekim poslovnim ciljem, za običnog korisnika ta poslovna funkcija je najčešće skrivena u pozadini, a poslovni cilj ostvaruje se indirektno, da se to i ne primeti.

Ko je potpomogao eksploziju Internet-a

Razvoj Interneta mogao bi da se poredi sa danas najrasprostranjenijim medijem, televizijom. Ona je počela davne 1939 godine na svetskoj izložbi u Nju Jorku gde je emitovan prvi komercijalni televizijski program. Taj prvi program u istoriji prikazan je na ne vise od stotinak prodatih televizora koji su tad koštali kao osrednja limuzina. Prihod su ambiciozni inovatori očekivali od pretplate bogatih korisnika. Da su na tome i ostali televizija bi i danas bila samo skupa igračka isključivo bogatijeg sloja društva. Srećom, Internet je preskočio tu prvu pretplatničku fazu, i u startu omogućio svoj sadržaj za džabe. Ti prvi finansijeri Interneta su srećom uvideli njegove mogućnosti i nisu bili nestrpljivi da odmah očekuju bogati profit. Vreme bogatog prihoda je došlo, a ponajbolji primer je čuvena kupovina Time-Warner-a (mega korporacije na polju filma i televizije) od strane do skora nepoznate firme AOL (America Online). U vreme kad se taj merdžer desio, pre par godina, to je ujedno bila i najveća financijska transakcija (do tada) u istoriji financijskog poslovanja.

Odnos ostalih medija prema Internetu

Kako je Internet najnoviji komunikacioni medij u njegovom razvoju veliku ulogu odigrali su i ostali mediji. Ispočetka su oni sa strahom gledali na njegov eksplozivni razvoj i neverovatne interaktivne mogućnosti ali polako se uviđalo da u kombinaciji sa Internetom bilo koji medij dobija mnogo štošta. Web je postojao više godina kad su se prvi put pojavile reklame koje su u tradicionalnim medijima počele da reklamiraju Web sajtove. Nije prošlo mnogo vremena a svaki televizijski program, radio ili novine su predstavili svoj program ili deo svog sadržaj i na Web-u. Mnogi su se čak i kompletno orijentisali na internet. Među prvima, poznati Wall Street Journal je svoj kompletni sadržaj ponudio preko Interneta. Svakako to je značilo mesečnu pretplatu od --- što su mnogi prokomentarisali kao promašenu ideju. Vreme je pokazalo da je ideja bila na mestu. Danas Wall Street Journal ostvaruje gotovo isti profit sa svojom on-line verzijom, svakako uz značajno smanjene troškove proizvodnje.

Ko se prvi zainteresovao

Ako bi se upitali ko je prvi pokazao interesovanje za korišćenje kompjuterske mreže za komuniciranje sa mušterijama, verovatno bi pomislili na banke. Tako je i bilo. Problem čekanja na red u banci ili pošti nije samo problem našeg podneblja. Nezadovoljni štediša može lako da svoj novac prenese drugde. Moja sreća u ono vreme je bila da sam imao poslovni račun sa Siti Bank-om a oni su prvi primetili da nervozni štediša u dugom redu ispred šaltera nije znak kvalitetnog poslovanje. Isprva su pokušali sa porukom vidno objavljenom u svim ekspoziturama da ukoliko čekate duže od 10 minuta na šalteru će vam isplatiti 20 dolara naknade za izgubljeno vreme. Ali verovatno da je i pored svog truda užurbanog osoblja bilo i dosta nasmejanih štediša koji su iz banke izlazili bogatiji za 20 dolara. Rešenje je bilo uspostaviti lokalnu mrežu (Internet je još uvek bio strogo nekomercijalan) i omogućiti korisnicima mogućnost pristupa svom bankovnom računu preko kućnog kompjutera. Isprva, jedino je bilo moguće pregledati stanje računa ali su se ubrzano dodavale korisne mogućnosti. U saradnji sa lokalnim kompanijama, bilo je moguće platiti račune za struju, telefon, gas i to putem jednostavnih tekstualnih menija. Program je bio u DOS-u ali se i sa najjednostavnijih računara mogao lako i brzo završiti posao.

"Elektronski čekovi"

Vremenom mogućnosti on-line plaćanja proširili su se na direktan transfer novca izmelju računa u istoj banci a kasnije i na plaćanje privatnim licima i firmama. Uz malu nadoknadu banka je slala takozvane "elektronske čekove". Naravno tada je to značilo da je korisnik ispunio podatke o plaćanju on-line, a banka onda štampala formular u obliku čeka i slala poštom odštampani ček na adresu primaoca. Tako je u prvo vreme elektronsko plaćanje raznosio lokalni poštar na kucne adrese ali progres nije bilo moguće zaustaviti. Naravno, elektronski čekovi su kasnije prerasli u danas potpuno digitalizovanu verziju ali su bas ti pokušaji da se elektronsko plaćanje omogući po svaku cenu doveli do savremenih poslovnih rešenja. Jeste da su se silom prilika kombinovale savremene tehnologije i tradicionalni papirološki metodi ali redovi u bankama su se smanjivali na obostrano zadovoljstvo kako bankarskih ustanova tako i njihovih štediša.

Kako je Internet prevladao

Osnovni problem koji su financijske institucije kao inicijatori on-line poslovanja imali, je da su morali sami da izgrađuju pristupnu mrežu svojim korisnicima. Pogotovu je to bio problem za velike financijske institucije koje su se protezale širom sveta. Korisnik usluga bilo gde da se nalazio želeo je da svom računu pristupi lokalnim pozivom a ne da plaća cenu međunarodnog poziva. Komercijalizacija Interneta konačno je pružila idealno rešenje. Danas većina korisnika financijskih usluga na zapadu ima mogućnost da svom računu pristupi sa bilo kog kompjutera povezanog na Internet. Kod nas je ta pogodnost još uvek u povoju ali nije daleko dan kad će i naše štediše upravljati svojim računima od kuće ili iz Internet kafea umesto da čekaju duge redove za uplatu svojih kućnih računa.



Sledeći tekst

Lista svih tekstova