Sledeći tekst

Fiona Harvey

Pre par nedelja urednici i novinari medija u oblasti Informacionih Tehnologija u Srbiji imali su neuobičajeni susret. Na forumu organizovanom u prostorijama kompanije Microsoft gost je bila Fiona Harvey, IT novinar Financial Times-a. To je bila jedinstvena prilika da se razmene iskustva u jednoj od najnovijih grana novinarstva. Informacione Tehnologije kod nas i u svetu postaju veoma značajan faktor razvoja ekonomije, pa je kvalitetno izveštavanje o ovoj oblasti postalo veoma važno za novinarstvo u Srbiji.

Fiona Harvey, iako svega desetak godina u novinarskoj struci, ima za sobom impozantan portfolio. Sama činjenica da je novinar jednog od vodećih svetskih finansijskih listova pokazuje vrednost njenog iskustva u ovoj struci. Kada se zapošljavala i Financial Times-u za njeno radno mesto konkurisalo je desetine vrhunskih svetskih novinara u IT oblasti. Mnoge bi zavarao njen mladoliki, pitomi izgled, ali verujte da od Fioninog pera strepe najmoćnije svetske kompanije čija se vrednost izražava u milijardama. Moja želja je da vam prenesem neka od tih iskustava koja mogu biti korisna na domaćoj novinarskoj sceni.

Prvi problem pisaca tekstova u IT oblasti, (posebno u finansijama), je da su teme obično veoma dosadne. Osim ako niste direktno zainteresovani za poslovanje neke kompanije, veoma je teško IT priču načiniti interesantnom za širu javnost. Kao rešenje ovog problema Fiona predlaže da u tim pričama progovore ljudi. Njen trik je da priča ide kao razgovor a ne kao suvoparni opis ili dosadno nabrajanje činjenica. Takođe, njena preporuka je da se što više izražava običnim jezikom. Bez obzira što pričati o IT-u često zahteva korišćenje stručne terminologije uvek je moguće pronaći balans između jednostavnosti i očuvanja tehničke poruke. Da se prenese suština priče a da se pritom upotrebi minimum nerazumljivih reči. Ionako je zadnjih godina neverovatni razvoj IT tehnologije doveo do toga da je ona sama postala manje važna, dok je najvažnije postalo videti široku sliku, prepoznati trendove razvoja.

Okosnica dobrog izveštavanja za Fionu je kvalitetna informacija, odnosno istraživanje. Način pribavljanja činjenica je od suštinskog značaja. Njene preporuke su: Uvek naći više različitih izvora informacija, obavezno pomenuti te izvore u članku, vesti od vendora obavezno proveravati. Da bi se do pravih informacija došlo najvažniji su kontakti. Fionin rolodeks sadrži hiljade kontakta klasifikovanih u desetine kategorija. Veoma je važno da za određeno pitanje odgovor nađete na pravom mestu. Nasmejao sam se kada je rekla da pogrešno izveštavanje, koje zahteva kasnije objavljivanje ispravke, u njenoj redakciji dovodi do krvoprolića (baš taj izraz). Toliko je važno da informacija bude stopostotno pouzdana.

Interesantno je pomenuti priču koju je ispričala o razlici Britanskih i Američkih IT novinara. Na konferencijama za štampu Amerikanci će najčešće pitanje početi sa: «Recite nam zašto je vaš proizvod najbolji?» Dok će Britanski novinari postaviti najteža i najneprijatnija pitanja o tom istom proizvodu. Zato velike svetske kompanije, na svojim konferencijama za štampu, najčešće Britanske novinare postave negde otpozadi, što retko proizvede efekat da oni i dalje nisu najglasniji i najpravokativniji. Da bi održali nezavisnost izveštavanja Financial Times ne dozvoljava svojim novinarima da primaju bilo kakve poklone od kompanija. Čak i ako je u pitanju obična olovka sa logom i sloganom kompanije ili privezak za ključeve, pravilo je neprikosnoveno, nema poklona.

Kada piše, Fioni je najvažnije da se njena priča razume baš onako kako je želela. Najgore je kad se neki članak može tumačiti na razne načine. Najbolje je kad je poruka jasna i čista. Nažalost, za kvalitetno, sažeto i nedvosmisleno pisanje potrebno je vreme. Veliki problem kvalitetnog novinarstva za nju su rokovi koje urednici postavljaju novinarima. Njena politika je da radije uredniku kaže «Ne», na određeni rok, nego da kvalitet njenog pisanja i izveštavanja dođe u sumnju. Na duge staze kvalitet uvek pobedi kvantitet, iako se i u Britaniji novinari plaćaju po broju reči koji je objavljen. Kako se novinari plaćaju u Srbiji nismo joj rekli, ne zato što bi nam možda preotela «dobro plaćeni» posao, već zato što i mi verujemo da kvalitetno novinarstvo nema cenu (ni u dinarima ni u evrima).



Sledeći tekst

Lista svih tekstova