Sledeći tekst

Intervju sa Gospodinom Seamus Mulconry-jem (Accenture)

Kako unaprediti ekonomiju i poboljšati kvalitet života građana Srbije? Verovatno glavno pitanje koje svaki građanin Srbije postavlja u ovo vreme tranzicije. Jedan od odgovora na ovo pitanje svakako je povezivanje sa Svetom i ravnopravno uključenje u svetske ekonomske tokove.

Kako se povezati sa svetom i biti ravnopravan u modernoj ekonomiji inovacija i znanja? Odgovor na ovo pitanje je razvoj Informaciono Komunikacionih Tehnologija (ICT) u Srbiji. Kako razviti ICT u zemlji gde je opismenjavanje i sricanje azbuke i dalje jedan od gorućih problema sadašnjice.

Odgovore na ovo pitanje potražili smo od čoveka sa izuzetnim iskustvom u razvoju ICT tehnologija u Irskoj. Pitaćete se zašto Irskoj a ne recimo Nemačkoj ili Engleskoj. Verovatno će vas iznenaditi saznanje da je Irska vodeća zemlja u Svetu u stopi razvoja primene ICT tehnologija kako u ekonomiji tako i u kompletnom društvenom životu.

Gospodin Seamus Mulconry

Razgovaramo sa gospodinom Seamus Mulconry-jem glavnim menadžerom strateške prakse kompanije Accenture. O znanju i iskustvu gospodina Mulconry-ja najbolje govori renome kompanije Accenture gde je on jedan od vodećih ljudi. To je svetski poznata i priznata kompanija na polju vrhunskog konsaltinga u oblasti ICT-a.

Gospodin Mulconry je u Srbiju došao na poziv UNDP-a (United Nations Development Programme). Došao je da za UNDP pripremi predlog projekta razvoja ICT-a u Srbiji. Pored njegove ekspertize u ICT oblasti, značaj njegovog prisustva je u tome da je on bio jedan od pokretača ekonomskog preporoda Irske. Želja nam je da vam prenesemo deo njegovih iskustava vezan za trnovit ali uspešan razvoj ICT industrije u Irskoj.

Koje prednosti Srbije vidite u odnosu na ICT konkurenciju u Svetu?

U Srbiji postoji veliki broj visoko kvalifikovanih i obrazovanih kadrova u ovoj oblasti. Trebaće ih još više. Glavni problem je u menadžmentu projekata i mapiranju procesa. Radi se o nalaženju pravih ljudi sa odgovarajućim znanjem i iskustvom, pa onda izgradnjom njihovih sposobnosti u pojedinim oblastima poslovanja. Važno je da pored poznavanja same IT struke oni dobiju iskustvo i u menadžmentu projekata i razviju sposobnosti vođenja poslovanja.

Takođe ključni faktori su i jeftina radna snaga u Srbiji i veoma razvijena preduzetnička kultura. Pored toga značajno je i već stečeno iskustvo funkcionisanja u tranzicionoj ekonomiji, veze sa Srpskom dijasporom, kao i posebni trgovinski ugovori sa zemljama bivšeg SSSR-a. Irska je postala virtualna kapija za Zapadno Evropske i Američke kompanije u Istočnoj Evropi, a Srbija to može postati za zemlje Evro Azijskog regiona.

Prednost je i ista vremenska zona sa Evropom, koja štedi vreme menadžera. Kod sofisticiranih projekata ključan momenat je njihovo dorađivanje i fino podešavanje na kraju, gde je potrebna stalna komunikacija u realnom vremenu. Skoro sam sarađivao na projektu koji se radio na dalekom istoku. Imali smo ozbiljnih problema sa kašnjenjem prouzrokovanim velikom razlikom u vremenskim zonama. Toga u Srbiji ne bi bilo.

Kako doći do vrhunskog kadra u ICT menadžmentu i kako doći do poslova u inostranstvu?

Daću vam primer kako smo mi to uradili u Irskoj. Mi smo pregledali adresare najvećih IT firmi u svetu, zaokružili imena rukovodilaca sa Irskim imenima, a onda išli i kucali na njihova vrata. Možda zvuči jednostavno ali je u modernom poslovanju direktni ljudski kontakt neophodan. Suština je uspostaviti kontakt i poslovne veze sa pravim ljudima.

Rekli ste da ste u Srbiji sreli jako puno obrazovanih i obdarenih ljudi, ali ste pomenuli važnost timskog rada?

Timski rad je izuzetno važan u modernoj ekonomiji. Većina projekata koje ja i moja kompanija izvodimo su timski. Rad u timu nije lak, veoma često je teško usaglasiti sve članove tima. Međutim rezultat timskog rada je vrhunski proizvod. Nije čak ni stvar u štednji vremena, suština je u tome da više ljudi znači više ideja, više različitih uglova posmatranja, a obavezno manje grešaka i propusta. Timski rad je praktična veština koja se uči kao i svaka druga veština i dolazi sa iskustvom.

Kada prvi put radite u timu imate osećaj gubljenja vremena. Verujete da se toliko vremena gubi na međusobnu komunikaciju i usaglašavanja da ste ubeđeni da bi sami postigli više. Međutim vrlo brzo, pogotovu kod kompleksnih projekata, uvidite da ne postoji individualni genij koji može da zameni efektivnost i produktivnost uhodanog tima.

Meni je trebalo tri meseca i tri kila papira da ovde otvorim biznis, u Americi to sam obavio za 60 sekundi popunjavajući jednostavan formular.

Tu mnogo može pomoći primena e-government-a. Ali važno je shvatiti da ICT same po sebi ne mogu da unaprede sistem. Potrebno je prvo redizajnirati procese kroz zakonodavstvo i propise, reorganizovati kako ljudi rade, pa onda iskoristiti ICT i učiniti sistem još efikasnijim.

Pitanje je prvenstveno da li je potrebno imati sve te formulare, gde se ista informacija podnosi na deset različitih mesta u okviru državne uprave. Zato je jako važno mapiranje procesa koje sam malopre pomenuo. To znači da stalno pitaš sebe zašto ja ovo radim i da li je neophodno u okviru tog procesa. Suština državne uprave je da su svi procesi organizovani u odnosu na potrebe građana ili biznisa a ne u odnosu na prohteve i hirove države.

Kako izazvati promenu stanja svesti u Srbiji o neophodnosti promena?

Da bi se uticalo na državnu administraciju potrebno je prvo ubediti ljude (glasače) o neophodnosti promena. Tek onda kada oni jasno i glasno zatraže promene, političari su primorani da te željene promene i pokrenu. Prva briga svakog političara je da bude ponovo izabran. Ako je reforma nešto što građani žele, onda je oni moraju sprovesti ako žele da ostanu u svojim udobnim foteljama.

Važnost uvođenja e-government-a je u tome da bude katalist za modernizaciju. On je način ostvarenja efektivnijeg upravljanja resursima. To znači upravu koja je jeftinija, transparentna i okrenuta ka potrebama građana. Suština je proizvesti osetni napredak u životima običnih ljudi.

Iz vašeg prethodnog iskustva u Irskoj, recite mi kako se može direktno uticati na državnu upravu?

Osamdesetih u Irskoj, imali smo jako veliku nezaposlenost, veliki broj mladih ljudi emigrirao je u inostranstvo. Ceo ekonomski sistem bio je u raspadu. Mi smo razvili takozvani partnerski sistem, gde smo okupili sve faktore odlučivanja u društvu. Bilo je potrebno da svi zajedno, političari, vlasnici biznisa, nevladine organizacije i ostali, prihvate zajedničku viziju razvoja. Kreiran je suštinski plan razvoja gde su za sve učesnike zacrtani ciljevi i praktične mere koje bi se preduzele radi ostvarenja tih ciljeva.

Suština je fokusirati se u početku na svega nekoliko suštinskih ciljeva. Klasična greška koju ljudi čine pri kreiranju strategije je da zacrtaju ostvarenje mnoštva ciljeva i programa, neku vrstu kompletnog i savršenog rešenja svih problema. Ako pokušate da odjednom rešite sve probleme, nećete rešiti ni jedan problem. Suština je imati pristup rešavanja problema korak po korak, tako da svako rešenje donese vidljivu promenu u celokupnom sistemu.

Koje praktične korake treba preduzeti da bi se doveli strani investitori u Srbiju?

U Irskoj prvenstveni zadatak bio je da se kreira atmosfera da strane kompanije dođu kod nas (smanjeni porezi, socijalna davanja, pravna sigurnost, male izvozne takse). Sledeći korak bio je da se onima koji su već došli omogući da ako imaju neki problem mogu da potraže rešenje direktno u samom vrhu državne hijerarhije. Suština je bila omogućiti im da se u Irskoj osećaju kao kod kuće i da se svaki njihov eventualni problem rešava u što kraćem roku (zaobilaženjem klasičnih birokratskih kanala).

Prednosti stranih investicija nije samo u novcu koji se u zemlju unese. Ako u svojoj zemlji naučite da vodite biznis sa velikom stranom korporacijom, onda ćete lako poslovati sa bilo kojom stranom kompanijom. Suština nije u transferu kapitala već u transferu ideja i najnovijih tehnika menadžmenta, odnosno najsavremenijih načina vođenja poslovanja. Lokalni menadžer koji je vodio recimo fabriku Intela može sa uspehom da vodi fabriku bilo koje vrhunske firme.

Dan posle održanog intervjua gospodin Seamus je okupio okrugli sto u prostorijama UNDP-a. Prezentaciju o svojim nalazima situacije u Srbiji započeo je sledećim slajdom.

- Problem infrastrukture i monopol Telekoma
- Suviše činioca u igri a nejasne uloge i odgovornosti
- Problem je naterati ministarstva da podele nadležnosti
- Naterati prave ljude u ministarstvima da nešto rizikuju
- 10% hoće promenu, 80% se mogu ubediti, 10% nikako
- Treba nam ministarstvo za «Informaciono Društvo»

Kada su svi učesnici počeli da aplaudiraju odobravanjem ovih nalaza gospodin Mulconry se nasmejao i rekao da ovo nije trenutna situacija u Srbiji već lista koja je predočena Irskoj vladi pre 15 godina i predstavlja osnovne probleme njene ICT industrije koje je tada trebalo prevazići.

Da li mi možemo iskoristiti Irsko iskustvo? Nekada je 80% Irskog BNP-a činila poljoprivreda. Kakva je situacija danas 15 godina posle prezentovanja prethodnog nalaza. Danas 60% Irskog BNP-a čine proizvodi i usluge u oblasti ICT-a, koje su mahom izvoz. Irska je danas jedna od vodećih ekonomija Evropske pa i Svetske Zajednice.



Sledeći tekst

Lista svih tekstova