Sledeći tekst

Intervju sa gospodinom Christoph Greussing-om

Stotinak metara od Knez Mihajlove ulice, kraj samog Kalemegdanskog parka, nalazi se moderno zdanje HVB banke. Zgrada sva u staklu i mermeru, ovih zimskih meseci udobno zagrejana i svetla, tako da imate osećaj kao da ste u nekoj letnjoj bašti. Na intervju sa gospodinom Christoph Greussing-om, direktorom HVB banke, došao sam pet minuta ranije. Da nisam stigao ni ponuđeni sok da popijem, tačno u zakazano vreme pojavio se gospodin Greussing. Tačnost i preciznost su osećanja koja su mi o njemu u ovom prvom kontaktu bila prvenstveno na umu. Gospodin Greussing je Austrijanac, i svojim izgledom odiše zapadnom poslovnošću i ljubaznošću. On voli svoj posao i voli ovu za njega novu sredinu, voli izazov koji poslovanje u SCG donosi.

Zamolio sam ga da mi prvo kaže nešto o sebi. Pored obrazovanja u internacionalnom bankarstvu završio je 1984 godine i Diplomatsku Akademiju u Beču. Smatra da mu je to jedno od značajnijih iskustava u životu. Naime uspešnost u internacionalnom poslovanju zavisi prvenstveno od kvalitetnih odnosa koje ostvarite sa ljudima koji u vašoj grani donose odluke (eng: decision makers). Za gospodina Greussing-a, pozicioniranje kao opšte priznatog stručnjaka na polju bankarstva postiže se na isti način kao i pozicija prestiža za bankarsku ustanovu. Pre svega to je održanje ličnog integriteta, izgradnja poverenja i uzajamnog poštovanja.

Prošle godine HVB banka u SCG ostvarila je najveći profit u odnosu na ostale strane banke u regionu, od čak 3 miliona Evra. HVB banka je konzorcijum Austrijskih i Nemačkih banaka od kojih je samo Bank Austria Creditanstalt najveća Austrijska banka sa kapitalom od skoro 150 milijardi Evra. Prisutna je u 12 zemalja centralne i istočne Evrope sa oko 1000 filijala i preko 20000 hiljada zaposlenih. Rešenost da na našem tržištu ostane i opstane potvrđuje činjenica da poslovni prostor HVB banke u Beogradu nije iznajmljen već je kupljen kao deo investicije ove banke.

Iako mi je želja da sa gospodinom Greussing-om detaljnije porazgovaram o tome kako je HVB banka ostvarila svoj uspeh u poslovanju dogovorena tema ovog intervjua su strane investicije u SCG. Naime gospodin Greussing je takođe i predsednik i port parol Udruženja Stranih Investitora u SCG. Takođe on poseduje i značajno iskustvo u bankarskom poslovanju i stranim investicijama u zemljama u tranziciji pošto je vodio predstavništvo HVB banke u Bukureštu od 1997 do 2001 godine.

S obzirom na značaj stranih investicija za budućnost naše zemlje bilo mi je jako važno da na ovu temu dobijem odgovore od čoveka koji možda najbolje poznaje trenutnu situaciju u zemlji.

Recite nam nešto o Udruženju Stranih Investitora u SCG.

FIC (Foreign Investors Council) ima 70 članova udruženja i to su ujedno i najveći strani investitori u SCG. Osnovni cilj FIC-a je da predstavlja zajedničke interese članova u odnosu na državne institucije i ostale organizacije u SCG. FIC priprema i pruža informacije o investicionoj klimi u zemlji i predstavlja platformu za razmenu iskustava u oblasti investicija. Smatram da smo do sada uspešno ostvarili svoje ciljeve i postigli kvalitetnu saradnju kako sa državnim institucijama tako i ostalim organizacijama u zemlji.

Veoma važan aspekt stranih investicija je znanje koje uz njih zajedno sa novcem ulazi u SCG. Kompanije članice ove organizacije poseduju veoma široko znanje i iskustvo u internacionalnom poslovanju. Većina ovih kompanija godinama posluje u susednim zemljama koje prolaze ili su ne tako davno prolazile kroz iste probleme tranzicije i reformi. Njihova iskustva su veoma značajna u rešavanju problema ovdašnje ekonomije i mogu da doprinesu prevazilaženju problema doskorašnje izolacije Srbije u odnosu na svetske ekonomske tokove.

Udruženje Stranih Investitora je potpomognuto od strane OECD (Organization for Economic Co-operation and Development). Najvažnija funkcija ovog udruženja je godišnje publikovanje takozvane Bele Knjige (The White Book). U njoj je dat pregled glavnih prepreka investicijama i razvoju biznisa u SCG, kao i predlog konkretnih reformi sa ciljem prevladavanja pomenutih prepreka. Cilj ove knjige je da pomogne donosiocima odluka prilikom investiranja kapitala. Sadržaj bele knjige se u celosti može naći na sajtu www.fic.org.yu.

Recite mi nešto o poslovnoj klimi u SCG?

Srbija je mesto gde postoje raznovrsne mogućnosti za razvoj kvalitetnog poslovanja, posebno zahvaljujući svojoj lokaciji i važnosti u regionu. Takođe tržište u SCG nije malo u poređenju sa okolnim zemljama. Postoje interesantni sektori ekonomije koji još nisu aktivni i mnoge privredne delatnosti koje još nisu ni započele.

Dan danas ako imate dobru poslovnu ideju i dovoljno kapitala, vi možete da zauzmete značajan procenat pojedinih segmenata lokalnog tržišta. Prednosti ovog tržišta u odnosu na neka druga u svetu je da ovde postoje kvalitetni ljudski resursi koji su rezultat kvalitetnog obrazovanja, poznavanja jezika i u mnogim slučajevima i stečenog iskustva na radu u inostranstvu. Za moderno poslovanje jedan od najvažnijih činioca je ljudski faktor. U SCG ljudi su otvoreni, komunikativni, i kad treba i vredni, što su inače neophodni preduslovi za uspešno internacionalno poslovanje.

Mnogi tranzicioni ciljevi su već postignuti. Recimo makro ekonomski indikatori pokazuju određeni stepen stabilnosti. Državne rezerve novca su skoro 3.5 milijardi dolara. Samo nekoliko godina unazad bile su manje od milijarde. Kurs dinara je stabilan, inflacija se smanjuje i manja je od 10%.

Međutim pored pomenutih mogućnosti za uspešno investiranje, Srbija je i dalje nesigurno tržište. Reforme su još uvek u toku, postoji jako puno nelogičnih zakona, dok nedostaje mnoštvo potrebnih zakona, pogotovu u poreskom sistemu. Ova nesigurnost kreira dosta konfuzije u poslovnom okruženju. Zadnji izbori i trenutna politička nestabilnost pokazuju da je Srbija i dalje riskantno područje za strane investicije.

Koja je percepcija Srbije i Crne Gore u svetu, kao pogodnog tla za investicije?

U modernoj ekonomiji percepcija je često važnija od realnosti. Svetske berze kapitala rukovode se pre svega time šta investitori misle i osećaju o tome koliko je pojedina zemlja povoljna za investicije, dok ekonomski indikatori služe da tu percepciju održe ili promene. Stoga je za vladu Srbije veoma važno da prenesu sliku stabilnosti i samoodržanja započetih reformi. Veoma je važno koji osećaj (percepciju) ljudi u svetu imaju kada se pomene reč Srbija ili SCG.

Danas su poslovni ljudi u svetu zasićeni informacijama. Do njihove pažnje dopiru samo najznačajnije informacije iz sveta. Recimo o Srbiji se čulo povodom atentata na premijera Đinđića, čulo se o organizovanom kriminalu, o neslozi političkih partija. To nisu vesti koje kod stranog investitora mogu da podstaknu želju da ovde investira svoj mukotrpno stečeni kapital. Da bi SCG postala interesantna za strane investicije najvažnije je omogućiti investitorima da u svoj ulog budu sigurni. Šta vredi mogućnost visokog profita ako postoji visoka šansa da izgubite čak i svoj početni kapital.

Ko su strani investitori i koje vrste investicija postoje u SCG?

Ponekad to su pojedinci koji dolaze u Srbiju da prikupe činjenice i procene ekonomsku, političku, i socijalnu klimu. Ukupni osećaj koji pri tome dobiju odlučiće o tome da li će ovde investirati kapital ili će sa svojim novcem otići na drugo mesto.

Većina investitora su strane kompanije ili veliki akcioni fondovi koji gledaju da kupe lokalne kompanije ili osnuju svoje podružnice. Njihov cilj je da organizuju lokalnu proizvodnju ili uvezu robu iz inostranstva. Njihovo prisustvo je veoma važno za oporavak lokalne ekonomije jer u ovom slučaju kapital dolazi iz inostranstva, odnosno nije samo obrtanje postojećeg kapitala u SCG.

Kako se finansiraju strane investicije u Srbiji i Crnoj Gori?

Inostrane kompanije mogu uzeti zajam recimo u Austriji i investirati u akcije lokalnih kompanija u SCG. Sama kupovina obavlja se ili gotovinom ili posebnom vrstom zajma. U oba slučaja kapital direktno ulazi u SCG. Kao što sam već pomenuo, investicije ne donose samo novac. Često puta za revitalizaciju lokalne ekonomije mnogo je značajnije znanje i iskustvo koje strane kompanije unose u zemlju.

Na primer, prisustvo HVB banke i ostalih stranih banaka stimulisalo je konkurenciju na lokalnom financijskom tržištu a kao rezultat krajnji korisnici dobili su povoljniju i kvalitetniju uslugu. Time su ovdašnje bankarske institucije bile prinuđene da prihvate standarde poslovanja svoje konkurencije iz inostranstva i smanje kamate na zajmove, povećaju kvalitet svojih usluga, otvorenost i transparentnost u radu, i da sa osmehom dočekuju korisnike svojih usluga.



Sledeći tekst

Lista svih tekstova